Deset godina se u maloj radionici u selu nadomak Šapca igrao praveći sir “za svoju dušu” po receptu holandskih paora, da bi stvorio sada već nadaleko čuveni brend “Belgrader”, sir vrhunskog kvaliteta koji hedonisti prepoznaju kao sir jakog karaktera.
Sir “Belgrader” nastao je iz igre, i to one prave – strasne, dugogodišnje, kroz koju je Milan Stojiljković zajedno s prijateljem skoro punu deceniju eksperimentisao tragajući za savršenim ukusom sira. Tone bačenog mleka nisu imale nikakvog uticaja na to da li će ovaj sir ugledati svetlost dana jer u godinama igre nije ni pomišljao da bi ovo moglo biti njegovo profesionalno usmerenje. Naprosto, obožavao je da pravi sir, a holandski seljaci bili su njegova dugogodišnja inspiracija. Sve što bi naučio na njihovim farmama pokušavao je da usavrši u svojoj maloj radionici u Pocerskom Metkoviću, selu nadomak Šapca. Potom bi se vraćao u Holandiju, radio svoj dobro plaćen posao u IT sektoru, koristeći svaki slobodan trenutak za potragu za novim ukusima. Profesionalni put ovog preduzetnog i nadasve inspirativnog ljubitelja dobrog ukusa počinje davnih devedesetih u Holandiji, gde odlazi kada u Srbiju stižu ona teška i svima nam poznata vremena.
Oduvek je želeo da bude mornar, a onda uspeva da završi obuku pri holandskoj vojsci za profesionalnog ronioca. Naravno, sve to posle četiri godine provedene radeći “sve i svašta” u “niskoj zemlji” (Nederland), gde nije imao dokumenta. Kao profesionalni ronilac potom radi na Severnom moru pune četiri godine, da bi ga dalje put odveo na Tenerife, gde provodi vreme radeći kao instruktor ronjenja. A onda se u njemu budi slast ka dobrom zalogaju. Sasvim spontano.
“Živeo sam sa Italijanima i s njima sam zavoleo hranu, a onda sam se po povratku u Holandiju počeo baviti istraživanjem kvalitetnih sireva. A to su oni koji se prave na farmama i koji su kod njih najcenjeniji. Kada sam jednom došao u Srbiju 2000. godine, nisam imao gde da kupim sir i tada sam poželeo da ga sam napravim, ali ne za proizvodnju već da naprosto naučim da pravim najkvalitetniji sir. S prijateljem sam opremio malu radionicu, kupili smo opremu i godinama smo se u njoj igrali eksperimentišući. U međuvremenu sam u Holandiji učio zanat od tamošnjih seljaka i uopšte nisam razmišljao da bih se time mogao baviti. Mi smo uživali u toj radionici. Tek pre dve godine počeo sam profesionalno time da se bavim”.
A onda, kako se posao razvijao?
Kao i svaki početak, tako je i ovaj posao prolazio i prolazi kroz teške faze jer mnogo toga nemate i ne znate. Nikad nemate dovoljno novca i znanja, što znači da sve vreme morate da se borite da steknete više i jednog i drugog. Ali u prirodi posla je da se komplikuje, a u prirodi čoveka je da to rešava. Uz zdrav razum , dobre kolege i malo sreće sve se to prevaziđe. Uz to, imao sam i pomoć. Naime, pronašao sam na netu Eneca program i neobavezno se prijavio da bi ljudi iz ENECA-e došli do mene, a onda mi obezbedili sredstva za laktofriz, odnosno veliku rashladnu posudu za čuvanje mleka. U odnosu na obim ulaganja koja su potrebna za pokretanje biznisa ta pomoć naizgled nije velika, ali kad ste na početku kao što sam ja bio, bila je dragocena.
Nije li rizik praviti visokokvalitetan sir u Srbiji, čiji se standard ne može porediti sa holandskim?
Ja se nisam dvoumio između ovog i onog, ja sam jednostavno imao ideju da napravim ukusan polutvrdi sir i stvorim brend koji će biti atraktivan tako da ovaj mali biznis postane potencijalno veliki biznis. Ako počinjete mali biznis morate imati na umu da imate veliku konkurenciju, a to znači da se morate truditi da budete bolji od svih. Da ponudite nešto autentično i kvalitetno, i to na način da tržište, tj. kupci, vas primete i zapamte u masi proizvoda koji se nude svuda oko nas. “Belgrader” se pravi po receptu starih holandskih majstora, ali u našim uslovima teško je bilo napraviti kopiju holandskog sira, tako da je “Belgrader” postao autentičan sa svojim karakterom i sve više ljudi ga tako i prepoznaje, kao “Belgrader”, a ne kao “gaudu” ili neku drugu već poznatu vrstu sira.
Šta je karakteristika vašeg proizvoda?
Za razliku od industrijskih sireva, majstorski sirevi kao što je “Belgrader” prave se od svežeg i neobranog mleka na jedan manufakturni način, što znači da je dobar majstor, a ne mašina, najvažniji faktor za dobar sir. Takođe je važno znati da “Belgrader” više meseci leži u podrumima pre nego dođe na trpezu ljubitelja sira. Kvalitetni sastojci, od mleka pa nadalje, dobri majstori, dugo odležavanje i mnogo nege i brige za “belgrader” čine ga onim kako ga prepoznaju hedonisti – sirom jakog karaktera.
Kupci “Belgradera” su zaljubljenici u dobru hranu i dobar život, znači hedonisti. Pošto je sir jedan od najboljih prijatelja vina, vinopije su naša ciljna grupa, mada su to često samo ljudi koji hoće dobro da jedu. “Belgrader” je već prepoznat na tržištu Beograda i Novog Sada, što je veoma dobro imajući u vidu da je naša proizvodnja relativno mala.
Izvozite li i planirate li širenje van lokalne niše?
Zasad ne izvozimo, ali definitivno planiramo i radimo na tome da postignemo količine, tako da ozbiljnije možemo da izađemo pred klijente van Srbije.
Vaša poruka mladima koji se dvoume oko preduzetništva?
Mladi ljudi koji razmišljaju o tome da pokrenu svoj biznis treba svakako da se oprobaju. Ako uspe dobro je i ako ne uspe dobro je. Ako ne uspe prvi put pokušaš drugi put i tako dok ne uspeš. A najbolji način da uspeš u biznisu je da budeš u biznisu. Samo je važno prepoznati preduzetnika u sebi koji ne želi da bude zaposlen i imati jasnu viziju šta hoćeš da stvoriš.
izvor: Novi magazin
Intervju je rađen u okviru projekta "Promocija preduzetništva kroz primere dobre prakse" koji sprovode ENECA i Razvojna agencija Srbije
